Home  :  Contribute  :  Advanced Search  :  Site Statistics  :  Directory  :  Forum  :  Media Gallery  :  Links  :  Polls  :  Calendar  
VratnicaUSA
Friday, July 21 2017 @ 11:33 PM MST    Click here to enjoy some music while visiting this web site.

 Forum Index > General discussion > Vratnica History New Topic Post Reply
 UTICAJ RELIGIJE NA ETNICKE ODNOSE U DELU VUKA KARADZICA
 |  Printable Version
Anonymous: Dr Miroljub JEVTIC
 January 02 2006 20:21 PM (Read 3677 times)  


UTICAJ RELIGIJE NA ETNICKE ODNOSE U DELU VUKA KARADZICA

Vuk Karadzic je nesumnjivo najvise doprineo razvoju drustvene nauke u Srbiji, koja se u XIX veku budila iz vesevekovnog islamsko-osmanskog ropstva . U ovom slucaju cemo govoriti o Vukovom doprinosu razvoju jedne mlade naucne discipline,mlade po datumu konstituisanja,ali veoma stare po predmetu istrazivanja-politikologiji religije .Politikologija religije je deo opste politikologije I kao takva konstituisana je kao posebna politikologija u poslednjih nekoliko decenija XX veka .Vuk Karadzic se u svome radu nije posebno bavio teorijsko-metodolskim problemima mnogih drustvenih nauka u ciji je predmet istrazivanja usao I dao im svoj prilog,pa tako nije razmisljao ni o politikologiji uopste,koja uzgred budi receno kao posebna naucna disciplina njemu verovatno nije bila ni poznata. Ali je nesvesno dao doprinost razvoju ove discipline. U ovom slucaju mi cemo se koncentrisati na Vukove stavove o odnosu verskog I etnickog odnosno nacionalnog,a to cini znacajna predmet istrazivanja politikologije religije odnosno “religije I politike” kako se ta naucna disciplina na prvom srpskom fakultetu politickih nauka zove.

Vuk se u svome radu vise puta I veoma cesto osvrce na odnose religije I etnicke pripadnosti.tako da se o tome moze napisati I veoma detaljan rad. Govoreci o srpskoj naciji Vuk , sledeci primer koji se tada negovao u Evropi,gde se radjala moderna nacija zasnovana na sekulranoj koncepciji drustva nije mogao da isti takav nacin misljenja ne primeni I na srpski slucaj. U tom smislu rukovodeci se onim sto je video u nemackim zemljama, Madjarskoj itd,primenjuje to I na nase uslove, pa maternji jezik uzima kao osnovnu odrednicu nacije. Kako je kao lingvista I jezicki reformator utvrdjivao strandardnu jezicku normu srpskog jezika Vuk na osnovu te norme vrsi I odredjivanje etnicke odnosno narodnosne pripadnosti,jer se u tome trenutku tesko moze govoriti o profliranoj naciji . On o tome kaze:”Zaista se zna da Srbi sad zive u danasnjoj Srbiji…u Metohiji…u Bosni,u Hercegovini,u Zeti,u Crnoj Gori,u Banatu,u Backoj,u Srijemu,…gotovo od Trsta do Bojane… U pomenutijem ovdje mjestima bice najmanje oko pet miliona dusa,koji govori jednijem jezikom,ali se po zakonu(religiji)dijeli na troje:moze se od prilike uzeti da ih oko tri miliona ima zakona Grckoga…; od ostala dva miliona moze biti da bi se moglo uzeti da su dvije trecine zakona Turskoga…, a jedna trecina Rimskoga” . Vrlo jasno se iz navedenog citata vidi da Vuk rimokatolike I muslimane koji su danas konstituisani kao Hrvati ;ili koji kao muslimani pokusavaju da se izbore za ime Bosnjaci,ili su Muslimani kao u Crnoj Gori;smatra Srbima zbog jezika kojim govore.Time zajednicko poreklo I jezik uzima kao glavnu odrednicu nacije.

Pri tome on bez ikakve dileme pokazuje da cinjenica da ovih pet miliona ljudi govori istim jezikom,nije bila dovoljna da se oni narodnosno osecaju kao Srbi,vec se u skladu sa tim kojoj veri pripadaju dele I u smislu narodnosne pripadnosti. Vuk o tome veli:” Samo prva tri miliona zovu se Srbi ili Srblji, a ostali ovoga imena nece da prime,nego oni zakona Turskog misle da su pravi Turci,I tako se zovu,premda ni od stotine jedan ne zna Turski;a oni zakona Rimskoga sami sebe ili zovu po mjestima u kojima zive ,n.p. Slavonci, Bosanci(ili Bosnjaci) Dalmatinci, Dubrovcani…” .Za Vuka nema sumnje da su ovi muslimani I rimokatolici Srbi zboga same cinjenice da govore srpskim jezikom. Jer njegovo iskustvo pokazuje da slican slucaj kod drugih naroda ,koje on poznaje,za rezultat ima identicnu narodnosnu pripadnost bez obzira na ispovedanje razlicite vere. Vuk se tome cudi :”Kad covjek pomisli,n.p.da Madzara ima I Rimskoga I Kalvinskoga zakona,pa se svi zovu Madzari;ili da Nijemaca ima I Rimskoga I Lutoranskoga I Kalvinskoga zakona,pa se opet svi zovu Nijemci;mora se cuditi kako se barem ovi Srbi zakona Rimskoga ne ce Srbi da zovu” .
Pazljiv citalac ovih Vukovih reci ce iz njihovog sadrzaja videti da Vuk ,uprkos tome ,sto I muslimane I rimokatolike ,zbog identicnog jezika sa pravoslavcima,smatra Srbima, ovde ipak pravi razliku izmedju ove dve verske zajednice. On se mnogo vise cudi sto se Srbima ne zovu rimokatolici nego muslimani. Svaki poznavalac Vukovog zivota ce lako zakljuciti zasto je to tako. Vuk je rodjen u “Turskoj”,u provinciji,koju zovu Srbija jer je u srednjem veku tako nazivana ,pored naziva Raska .I njeni stanovnici su vecinom Srbi,ali ona je deo osmanskog carstva koje se uobicajeno nazivaTurskom. U toj “ Turskoj “Vuk je od “Srba “ muslimanske vere dozivo I preziveo sve ono sto se u svesti I istoriji srpskog naroda naziva petovekovnim ropstvom pod Turcima.Oni koji su svojim uzasnim zlocinima u ime “turske ideje” izazvali I Srpski ustanak I udaranje temelja modernoj Srbiji bili su ti Srbi:”zakona Turskog” .Opisujuci Srbiju u vreme vladavine muslimanskih Osmanlija Vuk to jasno kaze:”u carstvu turskom ko godj vjeruje u svjeca Muhameda on se zove I jest Turcin…istina je da je svaki Turcin u svome carstvu plemic” .Vuk potvrdjuje da u toj drzavi “njegovoj drzavi” ciji je ,uslovno receno, podanik citavog svoga zivota,jer Srbija postaje fomalno nezavisna tek 1878 g.,drzavi koju zna kao svoju dusu ,koju oseca u svojoj glavi na svojim plecima,pojam Turcin nije etnicki pojam ,vec verski,jer je Turcin onaj ko “vjeruje svjeca Muhameda” ,a ne onaj ko govori turski I ciji su preci Turci.Stavise svaki je “turcin” u svome carstvu plemic. A kako se to drustvo opisuje kao feudalno to su pripadnici feudalne klase,dakle eksploatatorske u marksistickom smislu te reci istovremeno I muslimani .I to svi. Sa druge strane skoro svi Srbi u Vukovoj Srbiji su zemljoradnici:” Jezgra ovog naroda su sve sami seljaci I tezaci. Od onijeh zakona Turskog vrlo malo ima seljaka,nego su najvise varosani,medju kojima ima I tezaka.” . Dakle nosioci feudalne vlasti”plemici” su muslimani ,a podcinjeni I feudalnim obavezama vezani seljaci su hriscani tj pravoslavni. Ustanak je izbio zato sto pravoslavni vise nisu mogli da trpe ponizenja na licnom I kolektivnom planu od tih “plemica muslimana,”od kojih su ogromnu masu pretstavljali ti Srbi “zakona Turskog”.

Prvi je srpski ustanak dakle bio gradjansko-verski rat Srba pravoslavnih I onih “zakona Turskog” Gradjanski jer su I jedni I drugi bili stanovnici iste drzave –osmanske, a verski jer su ratovali Srbi pravoslavni protiv Srba muslimana, bilo u vidu janicara koji su zavladali beogradsksim pasalukom,bilo protiv intervencionistickih vojski koje su iz Bosne , Raske oblasti I Crne Gore napadale Srbiju da uguse ustanak,.rukovodeci se iskljucivo verskim –islamskim razlozima . Muslimani su na osnovu fetvi tj.versko pravnih naredbi vrhovnog islamskog svestenika osmanskog carstva-sejh ul islama napadali na Srbiju . Dakle Srbi-pravoslavci za muslimansku vojsku iz Bosne ,sastavljenju od Srba “zakona Turskog” kako veli Vuk,bili su samo nevernici koji hoce da sruse bogom dani poredak. Imajuci u vidu da su im na udaru upravo bili Vukovi najblizi srodnici nije nerazumljivo sto on, mada pledira za jedinstvo naroida istoga jezika ali razlicite vere,ipak , vise cudjenja pokazuje sto se od srpskog imena sklanjaju rimokatolici nego muslimani kojima je srpski jezik maternji.

Zasto je skloniji da poveruje da ce rimokatolici pre nego muslimani prihvatiti srpsko narodno ime nije tesko objasniti. Najpre njegova najranija zivotna iskustva nisu bila povezana sa cestim kontaktima sa rimokatolicima. Njih u njegovoj Srbiji nije bilo. Drugo “Nemacka” tj sadasnja Vojvodina bila mu je na dohvat ruke I tamo su Srbi vekovima bezali pred islamskim nasiljem trazeci I nalazeci spas. I mada su bili izlozeni ,u veoma dugom periodu ,pritiscima koji su rezultirali unijacenjem,rimokatolizacijom I na kraju kroatizacijom, Srbi ipak moraju priznati da je austrijska vlast bila daleko snosljivija nego li islamska.Vuk je toga bio veoma svestan I zbog toga je ocekivao da ce posao oko ujedinjivanja naseg naroda ,oko jezika, brze ici izmedju rimokatolika i I pravoslavnih nego sa muslimanima .Otuda njegovo cudjenje zasto bar rimokatolici nisu prihvatili srpsko narodno ime.

Sa druge strane iskustvo pravoslavnih Srba sa sunarodnicima rimokatolicke vere znalo je ,takodje,da bude veoma cesto vrlo surovo. I veoma ozbiljne analize pokazuju da je religija bitno delila ta dva pola narodnog bica I onemogucavala spajanje u narodnu celinu uz ocuvanje razlicitih vera. Sa tacke gledista ateiziranih analiticara koji religiozne razloge, ili ne poznaju ili ne razumeju ,bilo je tesko objasniti zasto bi vera tako delila narod ,ali sa tacke gledista religioznih to je sasvim drugacije. To se najbolje vidi iz opisa velikog kanonicara episkopa Nikodima Milasa. Opisujuci Dubrovnik u vreme kada je nesporno bio srpski grad,ako se u obzir uzima svest njegovih stanovnika o sebi,episkop Milas kaze:”Nadrazeni od od rimokatolickog svestenstva Dubrovcani su toliko zasli bili u svom fanatizmu protiv jednoplemenika svojih pravoslavne vjere,da su smatrali da sam opstanak republike zavisi od te bratoubilacke iskljucivosti. Sacuvalo se kod njih predanje,da je 1220.god. bio u Dubrovniku sv. Francisk asiski, I na pitanje Dubrovcana,koliko ce postojati njihova republika,da je odgovorio,da ce trajati dotle,dok vrata njena budu zatvorena za shizmatike. Isto tako da je sv Jakov marlijski u jednoj propovedi prorokovao,da ce svrsiti republika,kada se u gradu ozida prva pravoslavna crkva” .

Vuk je medjutim ziveo u jedno drugo vreme kada je glavna pomoc ustanku stizala iz rimokatolicke Austrije, a I sam je ziveo u toj zemlji i uzivao slobode koje su u Austriji postojale. I za to vreme bile misaona imenica za hriscane koji su grcali u islamskom ropstvu.

Vuk uprkos tim cinjenicama ni najmanje ne sumnja da ce sa razvojem slobode,prosvecenosti I opsteg napretka, na isti nacini na koji su to smatrali francuski prosvetiteljski filozofi, I kod ljudi koji govore srpskim jezikom jednog dana biti prevazidjene verske razlike u ime nacionalnog jedinstva. To se vidi iz njegovih sledecih stavova:” Svi pametni ljudi I od Grckijeh I od Rimskijeh Srba priznaju da su jedan narod I trude se da bi mrzost zbog zakona ili sasvijem iskorijenili ili barem umalili sto se vise moze,samo je onima Rimskoga zakona jos tesko Srbima nazvati se,ali ce se po svoj prilici I tome malo po malo naviknuti; jer ako ne ce da su Srbi oni nemaju nikakvoga narodnoga imena… Da reku da su Hrvati,ja bih rekao da ovo ime po pravdi pripada najprije samo Cakavcima ,koji su po svoj prilici ostaci Porfirogenitovijeh Hrvata …I po tom danasnjijem Hrvatima u Zagrebskoj, Varazdinskoj I Krizevackoj varmedji,kojijeh se domovina prozvala Hrvatskom poslije Muhackoga boja,koji je bio godine 1526( a donde se zvala gornja Slavonija) .

Sto se Srba “zakona Turskog “ tice Vuk veli:” Od onijeh pak Turskoga zakona ne moze se jos ni iskati da misle sto o ovome srodstvu;ali kako se medju njima skole podignu,makar I na Turskome jeziku,I oni ce odmah doznati I priznati da nijesu Turci nego Srbi” .
Iz ovih stavova ,stampanih u prvoj polovini XIX veka,se lako da zakljuciti da je Vuk bio vise nego uveren da ce svi ljudi koji govore jezikom koji je on s pravom smatrao iskljucivo srpskim , zbog te cinjenice I podatka da su plod iste etnicke grane,jednog dana biti ujedinjeni u okviru srpskog narodnog imena,. Snaga toga uverenje posebno se vidi iz podatka da Vuk veruje da bi opismenjavanje I prosvecenost medju muslimanima ,cak I kad bi bilo na turskom jeziku, za rezultat imala, razvijanje srpske nacionalne svesti.

Ako sada , vek I po posle Vukove smrti, analiziramo tada iznete stavove I stavrnost u kojoj ziviimo,utvrdicemo da se njegove prognoze nisu ostvarile. Desilo se upravo suprotno. Oni “zakona Rimskog” su izabrali nacionalno jedinstvo upravo sa tim Cakavcima, od kojih ih je po Vukovoj jezickoj normi razdvajao jezik ,ali ih je ujedinjavala ista vera. Dakle oni su zbog vere prihvatili da budu Hrvati,a Cakvci su zbog jedinstva sa njima odustali od svoga jezivka I prihvatili stokavski koji bi po Vuku trebalo da bude srpski,ali je on danas I hrvatski.
Sa Srbima “zakona Turskog” situacija je bila nesto drugacija. Oni su isto kao I Srbi “zakona Rimkoga” suprotno Vukovim ocekivanjima odbili da se ukljuce u srpski etnicki korpus. Iako je bilo vise pokusaja takvoga tipa. Ali kako nisu imali ni jedan muslimanski narod koji bi imao neku etnicku utemeljenost,a jezicku bliskost,kakvi su bili cakavski Hrvati za Srbe “zakona Rimskog”,oni su lutali od momenta odvajanja od osmanske carevine 1878 g. ali su uporno odbijali da budu Srbi. Danas pokusavaju da budu Bosnjaci. Kako ce se taj pokusaj zavrsiti ostaje da se vidi. Ali je sigurno da se Vukove prognoze nisu ostvarile I da se religija ondosno “zakon “ kako ga on naziva pokazala kao jaci elementa kolektivne identifikacije
nego sto je to to jezicka istovetnost. Dakle moze se zakljuciti da je barem u nasem slucaju verska pripadnost odigrala veoma veliku ulogu u etnogenezi juznoslovesnkih naroda I da jos uvek igra veoma veliku ulogu.

Kad kazemo da jos uvek igra to isticemo zbog toga sto se I dan danas pred nasim ocima odvija nacionalna etnogeneza na bazi vere I kod muslimana I kod rimokatolika I kod pravoslavnih. Kao primer za etnogenezu kod muslimana uzecemo teznju da se Goranci,etnicka grupa koja zivi na Sar planini I koja u lingvistickom smislu koristi jedan od dijalekata koji je na prelazu od srpskog ka makedonskom ,priziva u bosnjacki nacionalni korpus,samo zbog islama. I jasno se istice da je vera vaznija od jezicke pripadnosti,jer bi po jeziku oni trebalo da budu ili Srbi ili Makedonci u zavisnosti da li zive u jednoj ili drugoj od ove dve drzave nastale posle raspada SFRJ.

Muslimanski delatnici koji se obracaju Gorancima , pozivaju ih ,da se ukljuce u bosnjacki nacionalni korpus sledecim argumentima:”Nase bosnjastvo ni kom slucaju ne znaci negiranje naseg islamskog vjerovanja,naprotiv,islam je glavni konstituens/temelj/nase nacije,da nismo postali muslimani ne bi smo bili ni Muslimani ni Bosnjaci” . Oni bez dvojbe isticu da je religija glavni konstutuens njihove nacije. Sve drugo je manje bitno. Kako je tekst na koji se pozivamo stampan u okviru islamske zajednice Kosova I Metohije kojom u etnickom smislu dominiraju Albanci , jasno je da iza ovog pokusja pretapanja Goranaca koji I danas uce po srpskom skolskom programu sest godina posle NATO okupacije,stoje i albanski muslimani. Njim je Srbija glavni protivnbik I oni nastoje da je na sve moguce nacine oslabe. A glavna prepreka za nezavisno Kosovo I Metohiju jesu srpskigovoreci ljudi. Dakle umanjiti srpski etnicki I lingvisticki korpus je najvazniji cilj svih Albanaca. A ovde , gde bi goransko stanovnistvo koje zivi na Sari ojacalo snaznu srpsku enklavu u Strpcima ,veoma je vazno odvojiti Gorance od Srba. Ako se ne moze ostvariti albanizacija,u ovom tenutku, onda je vazno izvrsiti njihovo okretanje ka “Bosnjacima I bosanskom jeziku .
Sa druge strane pokusaj stvaranja crnogorske nacije ili pak makedonske ide preko stvaranja autokefalnih pravoslavnih crkava koji se pokazuje kao uslov za nacionalnu posebnost. Dakle nacija koja bi prema prosvetiteljskom konceptu trebalo da bude potpuno sekularana kategorija ne moze se,cak ni u XXI veku, ucvrstiti bez stvaranja posebne crkvene organizacije u odnosu na onu, kojoj su do sada pripadali , Srpsku pravoslavnu crkvu tj.SPC. Zagovornici autokefalne crkve U Crnoj Gori ovako definisu vezu nacije ,crkve I drzave:”…pitanje nacije tako I ovo pitanje crkve neodvojivo je od pitanja crnogorske drzave . Negiranjem jednog ili drugog negira se u stvari Crna Gora…crnogorska drzava I srpska crkva u njoj,tu ne moze biti jedinstva vec samo sukoba…Taj sukob moze biti razrijesen tako sto ce ovo biti Crna Gora,narod crnogorski I crkva crnogorska,ili ih u protivnom nece btiti. Ako ostane srpska crkva,Srbi iz Crne Gore I srpska Sparta,onda je tu jasan epilog” .Skoro je identicna prica u Makedoniji. U uslovima cak drukcijeg ali srodnog jezika, mnogi Makedonci smatraju da je formiranje I ucvrscivanje I samostalno egzistiranje njihove nacije nemoguce bez autokefalne crkve. Autokefalne u odnosu na srpsku. U izvesnom smislu to je tacno. Ima pravoslavnih Makedonca koji ne raspravljajuci o makedonskoj naciji koju priznaju kao takvu ,ne zele crkveno cepanje od SPC na nekanonski nacin.Ima I stanovnika Makedonije koji govore slican jezik kao I oni , koji vele da su Makedonci I zele autokefalnu crkvu,ali ovi privi izricito vele da su Srbi .Strah da bi ulazak u kanonsko jedinstvo sa SPC predstavljao ne samo prestanak posebne makedonske crkve vec I prestanak makedonske nacije,koju pri tome niko iz SPC sluzbeno ne negira ,vec naprotiv ostavalja to pitanje samim Makedoncima,glavni je razlog za gonjenje one jerarhije iz Makedonije koja zeli kanonsko jedinstvo sa patrijarsijom u Beogradu. Uostalom sudska presuda vladiki Jovanu Vraniskovskom govori da je on zagovarao versku I etnicku mrznju,prema Makedoncima I MPC ,mada je I sam Makedonac.

Pitanje koje bi se moglo postaviti je sledece: zbog cega je Vuk promasio u procenama?
Odgovor jes sledeci. Pre svega Vuk je proizvod svoga vremena,kao I svi ljudi I generacije. Uzori na koje se oslanjao bili su ,po pitanju religije na tragu francuskih prosvetitelja,o cemu smo vec govorili. Njihov se znacaj osetio u politici kroz proces postepene sekularizacije drustva I politike,koja je karakterisala I same SAD koje su bile primer teorijskom protivniku francuskih prosvetitelja ,Tokvilu. U isto vreme to je doba radjanja modernih evropskih nacija koje su nastajale u takvoj drustvenoj klimi koja je isla izvan religije. Odnosno sa religijom u direktnom smislu nije imala veze. Ali to sto nije imala veze u direktnom smislu ne znaci da nije imala u indirektnom. Jer je Marks savrseno tacno primetio da “tradicija svih mrtvih generacija kao mora pritisaka mozak zivih”. U tome smislu vidljiva je cinjenica da su se moderne nacije formirale u starim etnickim narodima koje su imale jedinstvenu religijsku tradiciju. Tacnije iako su se nacije formalno rodile izvan religije, okruzenje u kome je do toga formiranja doslo bilo je monoreligiozno u kulturoloskom smislu. I ta monoreligioznost ili pretezna monoreligioznost bila je uslov stabilnosti koja je bila neophoda za formiranje modernih nacija . Ta se cinjenica skoro uvek zanemaruje. I stalno se istice kako su moderne liberalne drzave:multiverske,multietnicke,multikulturalne itd. Uprkos toj lepoj tvrdnji I najpovrsnija analiza ce pokazati da to nije tacno tacno. I, kako je Tokvil rekao svojim prethodnicima francuskim prosvetiteljima-enciklopedistima,da se te lepe tvrdnje ne slazu sa realnoscu. Najobicniji uvid u statisticke podatke , kakvih u razvijenim demokratima ima bezbroj I besplatne su,ce dokazati ovu nasu tvrdnju Prakticno nema stare etnicke nacije u svetu koja nije I monoreligiozna , ili u kojoj je jedna religija tradicionalna I toliko brojcano I kulturno predominantna da su sva druga verska ucenja marginalna. One koje to nisu izuzetci su koji potvrjuju pravilo. U Evropi su plurikonfesionalne samo Nemacka i Holandija . Sve ostale znacajne nacije,u pogledu religiozne pripadnosti stanovnistva su u ogromnom procentu jednoverske . Dakle prica o tome da su moderne drzave uspele da formiraju nacionalano jednistvo prevazilazeci verske razlike uopste nije tacna. Normalno ovde ne racunamo nove nacije kakve su SAD, Kanada I Australija,koje nisu etnicke nacije I koje su formirane na sasvim drugi nacin. Primer Madjara koji Vuk spominje je takodje veoma slican ovim monokonfesionalnim nacijama. Tacno je da medju Madjarima ima I rimokatolika I luterana I kalvinista. Ali su rimokatolici tako dominantna vecina da ove dve protestantske zajednice ne mogu nista . Veoma je vazno istaci da I sami Madjari luteranske tj evangelicke I reformatske odnosno kalvinisticke veroispovesti nikada nece negirati da je sila Madjarske nastala krunisanjem svetog Istvana, koji je kraljevske insignije dobio iz ruku papinog izasalnika , postao kralj zato sto je bio rimokatolicki vladar I delovao u ime rimokatolicanstva .Drugo te dve protestantske zajednice okruzene su sasvim razlicitim verskim zajednicama koje su takodje od njih udaljene jezikom:Rumunima-vecinski pravoslavnima,Srbim , Slovacima-rimokatolicim,Ukrajincima-pravoslavcima I unijatima. Tako da nikakvo versko jedinstvo na ustrb madjarskog jedinstva nije dolazilo uobzir.Luterani I kalvinisti su dakle mogli ostati jedino Madjari.Pogotovu sto se u vreme Vuka, Austrija u cijem je sastavu bila I Madjarska,nalaizila pod takvim uticajem Pape ,da se ta drzava racunala kao najsnaznija politicka I vojna potpora Vatikanu
Posebno je karakteristican slucaj Nemaca koje Vuk takodje pominje kao primer koji bi trebalo slediti po pitanju nacionalnog jedinstva.Nemci su uspeli da formiraju naciju koja je etnicki nemacka a sastavljenja od pretezno dve konfesije. No jedinstvo Nemaca razlicitih konfesija ,nije uopste takvo ,da bi moglo posluziti kao primer kako je zajednica jezika sposobna da u potpunosti prevazidje verske razlike. Setimo se samo tridesetogodisnjeg rata(1618-1648) u kome je u medjusobnim obracunima rimokatolika sa jedne I protestanata sa druge strange nasatradalo oko 40% ukupnog stanovnistva te zemlje . Verske protivurecnosti su opterecivale Nemacku do najskorijih vremana. I nastavile da ugrozavaju nacionalno jedinstvo uprkos zajednickog jezika I jedinstvene drzave. A sve se to zbivalo i mnogo , mnogo kasnije od smrti Vuka Karadzica. O tome nam veoma plasticno govore sledeci stavovi nemackog naucnika Adolfa Harnaka izreceni 1908 godine:”…u brojnim pitanjima zivota I zajednicke dobrobiti nasa je nacija od pocetka razdvojena u dva tabora. Ovo stanje stvari pocinje iz sredista i nalazi puta do periferije naseg postojanja,duboko u najmanje I najsvakodnevnije aspekte nasih zivota. Svuda se sukobljavamo sa religioznim predrasudama,odsvuda se udara na ogradu bolje reci na zid vere” I dalje :”I geografski je to podelilo nemacki narod na severni I juzni deo sa razlicitim osecanjem patriotskog osecanja. Katolici se izdvajaju I u izboru profesije I univerzitetskog obrazovanja...Od 1891 do 1912 procenat katolika na univerzitetima se povecao od 19,8 na 21,6%. Njih je za polovicu manje u drzavnim sluzbama, a u vojsci ih je 1907. bilo 31,2%. Na osnovu te podele,katolici predstavljaju jedno subdrustvo u Nemackoj naciji I svuda se osecaju zapostavljeno” .Posebno upozoravajuce za shvatanje odnosa religije I nacije deluju ove reci:”uspeh katolicke crkve da do modernog vremena svoje katolike izdvaja od protestantskog dela Nemacke imalo je za posledicu da je tu fasizam dobio najgore rasisticke oblike.Dva nemacka hriscanstva ujedinjavala je samo religiozna nesnosljivost prema jevrejskim sugradjanima” .

Cini se da su ove reci koje opisuje stanje koje je medju germanofonima vladalao 50 godina posleVukove smrti,sada u okviru ujedinjene Nemacke,najbolje pokazuje kako je ono bilo u vreme kada je Vuk opisivao stanje medju nemackim narodom, a sve to pre ujedinjenja I stvaranja zajednice drzave koja je nastala tek 1871 godine.Dakle 1912 g. kako konstatuju nemacki analiticari uprkos zajednickoj drzavi, licnosti monarha,istom knjizevnom jeziku, dve nemacke hriscanske zajednicea nista od toga ne moze da ujedini vec samo ,da ponovimo reci nemackog analiticara,:”religiozna nesnosljivost prema jevrejskim sugradjanima”. Kao krunu svega sto bi se ticalo medjuverskih odnosa Nemaca navescemo reci velikog nemackog pesnika Getea koje je on izgovorio u cuvenom razgovoru sa Ekermanom :” Katolicima Nije za verovati. Svedoci smo,u kakvoj su se teskoj situaciji do sada nalazila dva miliona protestanata u odnosu na vecinu od pet miliona rimokatolika u Irskoj. Katolici su uvek solidarni,ako treba nastupiti protiv jednog protestanta. Oni lice na copor pasa,koji,cim im se pokaze jelen,kidisu svi,masovno na njega” .
Za sadasnje politicke odnose na Balkanu I srpske nacionalne interese veoma je vazno albansko pitanje. Vuk Albance takodje uzima kao primer jedinstva zasnovanog na zajednickom poreklu I jeziku,za koje religija onosno zakon ide u drugi plan:”Arnauti su u ovoj stvari za nas jos blizi I prilicniji primjer nego I Madzari I Nijemci:njih (Arnauta) ima I Rimskog(a moze biti gdjesto I Grckoga)zakona,pa se svi zovu Arnauti,I da recemo da se izmedju sebe malo mrze,ali prema drugijem narodima zive kao braca,I kao da su svi jednoga zakona,I jedan bi od njih Turskoga zakona ubio deset pravijeh Turaka za jednog Arnautina makar koga Hriscanskog zakona,kao sto bi Arnautin Rimskoga zakona ubio deset Talijanaca za jednoga Arnautina Turskoga zakona” .

U svakom slucaju ovaj opis medjusobnih odnosa Albanaca razlicitih vera koji je dominantan od tada u srpskoj istoriji,politici I,kulturi veoma je vredan analize. Jer svi uvek isticu Albance kao primer kako vera ne mora da bude vazna za nacionalno jedinstvo. Da bi se istina sagledala u svojoj punoci ,valja podsetiti na umetak Vukovog opisa,koji se najcesce zaboravlja,gde on kaze :” I da recemo da se izmedju sebe malo mrze”. Vuk je dakle bio svesan da odnosi Albanaca nisu bas onakvi kakvi bi trebali biti medju bracom. A sta o tome kazu sami Albanci videcemo iz sledecih stavova.Vuk je svoje vidjenje medjualbanskih odnosa opisao u vreme kada je sadasnja Albanija ,samo uslovni pojam,jer je deo osmanskog carstva-islamskog vaseljenskog halifata. Dakle islamski vaseljenski halifat koji stvarno,a ne samo forme radi, zivi za ideju da ujedini sve muslimane na zemljinoj kugli ,bez obzira na njihovu jezicku,etnicku,rasnu ili bilo koju drugu razliku,sve sa ciljem da ostvari carstvo pravde na ovom svetu ,dakle I Albance - muslimane. Znaci da ih stvarno ujedini a ne pokori . Ali sa ciljem da svi oni koji zdusno revnuju na tom putu posle smrti zasluze vecni zivot koji je bukvalno ovako opisan:”…Oni koji cine dobra djela imace jos na ovom svijetu lijepu nagradu,a onaj svijet je,sigurno,jos bolji.O kako ce boraviste onih koji su se Allaha bojali-divno biti:edenski perivoji u koje ce uci,kroz koje ce rijeke teci,I u kojima ce sve sto zazele imati. Tako ce Allah one koji Ga se budu bojali nagraditi,…” .Sa druge strane ako makar ijedan trenutak u zivotu prestanu da deluju u tome cilju,a svemoguci bog sve vidi i I sve zna, onda ih ceka pakao koji izgleda ovako:”…onima koji ne budu vjerovali bice odijela od vatre skrojena,a , a kljucala voda bice na glave njihove ljevana;od nje ce se istopiti ono sto je u trbusima njihovim I koza,a gvozdenim maljevima bice mlaceni;kad god pokusaju da zbog teskog jada iz nje izadju,bice u nju vraceni:Iskusite patnju u uzasnoj vatri!<<” . Za ateistu ovo deluje smesno. Ali religiozan covek u to iskreno veruje I to bukvalno tako. Teroristi koji su avionom udarili u Svetski trgovinski centar su bukvalno verovali u to. Mozemo da zamislimo koliko je bilo takvih Albanaca u vreme u kome je Vuk pisao! Za njih bi ubistvo jednog brata “turcina”,zato sto je u sukobu sa Italijanom bilo nezamislivo ,jer ih zato cekaju paklene muke,pogotovu zbog dubokog uverenja da taj Italijan zivi u stalnom grehu jer cini sve ono sto bog ne dozvoljava. Kakav je odnos ;stvarno verujucih muslimana-Albanaca,onih koji su 70 tih godina XX veka svesno isli na hadziluk u Meku sa mogucnoscu da se zaraze variolom, po cenu smrti od te bolesti ;prema ocu I rodjenom bratu koji nije musliman, najbolje ce nam pokazati ovaj ajet tj celovita misao iz Kurana:”O vjernici, ne prijateljujte ni sa ocevima vasim ni sa bracom vasom ako vise vole nevjerovanje od vjerovanja Onaj ko od vas bude sa njma prijateljovao,taj se doista prema sebi ogrijesio” Ako uzmemo u obzir sve to I dodjemo u period koji postoji sto godina kasnije od vremena kada je ovaj Vukov opis nastao,kada postoji nezavisna Albanija I pogledamo sta o tadasnjim medjuverskim odnosima govore sami ugledni Albanci moci cemo bolje da sagledamo realno stanje. Opisujuci ga poznati albanski istoricar Viron Koka pise:”Svestenici su kao I ranije nastavili da stavljaju interes religije iznad interesa nacije I da se zestoko bore protiv svih progresivnih manifestacija pa cak I protiv nezavisnosti albanskog naroda” . Dakle sto godina posle Vukove opaske , albanski svestenici-svih vera su,po misljenju ovoga autora Albanca, ne samo stavljali religiju iznad nacije , nego su I za ukidanje nezavisnosti sopstvene drzave koja je medjunarodno priznata. Opisujuci delovanje svestenstva Koka veli:”najaktivnije u antinacionalnoj I antidemokratskoj delatnosti bilo je sigurno katolicko svestenstvo” . On apostrofira konkretna imena: Pal Doda, Djerdj Fista, Lazar Mjeda,Frano Karma,Pask Bardi . “ Za Fistu I druge albanska nacija je samo fikcija kojom se spekulise u demagoske svrhe. Za njih postoji samo katolicka religija” . Koliko je to daleko znalo da ide pokazuju sledeci stavovi :” Katolici su smatrali muslimane hordom primitivnih Azijata lisenih nacionalnih osecanja I nedostojsnih da budu obuhvaceni albanskom nacijom” . Kao rezultat takvih stavova u istoriji albanskog naroda imamo ceste pokolje u kojima pripadnici jedne verske zajednice kolju druge. Dvojica najeminentnijih albanskih istoricara Arben Puto I Stefanac Polo o tome govore kroz citavo svoje delo.Kao primer uzecemo pravoslavni grad Voskopoju na jugu Albanije. Taj grad je u XVIII veku imao oko 20.00O stanovnika.Njega su izgradili pravoslavni Albanci. Grad je imao srednju skolu na evropskom nivou.Njega su muslimanski Albanci unistavali kroz citav XVIII vek. Koristili su najsurovije metode:pokolje, silovanja nabijanje na kolac ,otvaranje stomaka trudnim zenama itd . Evropom su se u XIX veku pronosile price o uzasnim masakrima kojima je Albanac Ali-pasa Tepelini unistio pravoslavno pleme Suliote. Poznate su scene u kojima suliotske zene sa decom u narucju radije skacu u provaliju I razbijaju se o stene nego da postanu plen muslimanskih sunarodnika .<br />
Te odnose su albanski nacionalisti pokusali da prevazidju po ugledu na Vuka insistirajuci na jezickom jedinstvu koje je trebalo da prevazidje verske podele. O tome vrhunski albanski intelektualac Aleks Buda kaze:”Bio je to tezak I kompleksan zadatak zapocet naporima da se istakne maternji jezik kao izraz identiteta I nacionalnog jedinstva u borbi protiv denacionalizacije koja je vrsena jezikom univerzalne culture,crkve I drzave…Jezik je realizovan na sirokoj demokratskoj bazi nacionalnog jedinstva prevazilazeci religiozne I regionalne podele” .
Ideologija sekularnog nacionalizma nikada nije trijumfovala. Albanija je rodjena posle balkanskih ratova ali ne kao rezultat borbe albanskih sekularizovanih nacionalista vec voljoim velikih sila . I to se videlo odmah posle formiranja u toku prvog svetskog rata. U centralnoj Albaniji izbija masovna pobuna seljaka ,ne begova ,nego obicnih seljaka - muslimana predvodjenih dervisem Hadzi-Camilom,masovna pobuna,ciji je osnovni cilj odbacivanje medjunarodno priznate nezavisne Albanije I ponovo vracanje pod “tursko ropstvo”tacnije povratak pod osmanski suverenitet . Jer je obaveza svakog vernog muslimana da bude pod vlascu legitimnog halifa ,osmanskog sultana , sto je Hadzi-Camil kao verni musliman zno I morao da ucini da ne bi vecito goreo u paklu .

Centralne sile na cijoj je strani bio halif I sultan iz Konstantinopolja su porazrene. Osmsnko carstvo se raspalo,Austrougarska takodje. Albanci su imali izbor ili da sacuvaju nezavisnost stecenu nekoliko godina ranije ili da budu podeljeni.Unija sa sada sekularnom Turskom nije dolazila u obzir niti bi to dozvolili pobednici . Opisujuci zasto je stvorena ovakva Albanija, kakvu danas imamo , Klod Farel vreli :” Albanac(je) sacuvao u odnosu na halifa I carstvo postovanje I dirljivu neznost deteta…za majku I dom koji mora napustiti…Ta Albanija koja ne moze opet da postaneTurska odbija da bude grcka,odbija da bude italijanska I hoce da ostane albanska” . To je odgovor na pitanje kako je zavrisio pokusaj ujedinjenja Albanaca oko jezika. Sta se desavalo u toj nacionalno ujedinjenoj Albaniji 30-tih godina proslog veka smo pokazali kroz stavove Virona Koke. Ali je vazno istaci je Enver Hodza uvidevsi sve te cinjenice doneo odluku o zabrani religije u toj drzavi. Dakle religija je ukinuta ne zbog komunistickog ekskluzivizma ,vec zato sto jezik nije uspeo da stvarno ujedini Albance. Osim odrednice da su Albanci I zajednickog pasosa sve ostalo ih deli. Bivsi ministar inostranih poslova Albanije Reis Maljilje je u razgovoru sa ondasnjim italijanskim kolegom Djulijom Andreotijem kazao:”Vidite sta je u Libanu,gradjanski rat…zapravo to je vjerski sukob. Vjera razdvaja ljude I drzave cini nejedinstvenim. Albanija je poucena krvavom prosloscu…danas bez problema sa verom,nije potresena trzavicama I narod je jedinstven I monolitan” . Ali ta je monolitnost trajala do rusenja jednopartijskog sistema I uvodjena slobode religije. Kako je stanje danas najbolje se vidi iz stava jedne francuske analiticarke albanskih prilika koja kaze povodom zbivanja na Kosmetu pred I za vreme Nato agresije na SCG 1999 g.:”Za juznjacku I pravoslavnu socijalisticku partiju,rat na Kosovu nije njen Rat.To je rat muslimana koji ona ne razume” .

Tako se pokazuje da je Semjuel Hantington sasvim u pravu kad kaze:”Cak I vise od etnicke pripadnosti,ljude ostro I iskljucivo determinise pripadnost nekoj religiji.Lice moze da bude pola Francuz pola Arapin I pri tome,cak I drzavljanin dve drzave. Mnogo je teze biti pola katolik I pola musliman” .

Kada se na kraju ove kratke analize pokusa dati zakljucak vezan za temu onda se kao najvazniji namece da je Vuk dao znacajan doprinos I osnovu za detaljnije proucavanje odnosa religije I etnickog identiteta. Pokazao je da je u tome trenutku verska pripadnost bitno uticala na nacionalno opredeljivanje naseg naroda. Sluzeci se komparativnim metodama I uporedjivanjem situacije u drugim zemljamama I medju drugim narodima ukazao je na cinjenicu da su postojali narodi koj su uspeli da,oko zajednickog nacionalnog imena,okupe verski raznoliko stanovnistvo ,koje je govorilo isti jezik I imalo isto poreklo. Ta cinjenica I snazan uticaj francuskih prosvetitelja koji su dali ideoloske osnove za politiku sekularizacije koja je grabila kroz tadasnju zapadnu I srednju Evropu,podstakla je Vuka da pokusa da iste metode I modele ponudi nasem narodu u cilju resavanja srpskog nacionalnog pitanja. U tome smislu njegovi tekstovi pokazuju da je on ispoljavo snaznu nadu I uverenje da ce se to desiti I onima koji govore srpskim jezikom, bez obzira da li su rimokatolici,muslimani ili pravoslavni.

Svojim proucavanjem medjusobnih uticaja religije I politike zabelezio je ono sto je tada bila stvarnost a su ta dva pola narodnog zivota bila neodvojiva, te da su stoga I postojali Srbi tri”Zakona”. Potcrtao je cinjenicu koju su savremeni istoricari zaboravili ,ili potcenili da je uverenje naroda bilo :”da se svi ratovi vode samo oko zakona” .I mada je tacno da se ratovi ne vode samo zbog verskih razloga nego I zbog mnogih drugih, u tome uverenju je sadrzana tacna cinjenica ,da se vode I zbog verskih razloga. A to su nasi istoricari zaboravili. Kao rezultat toga Prvi I Drugi srpski ustanak I borba za nacionalnu emancipaciju u XIX veku proucavali su se sve do skoro po modelu koji je potpuno zanemarivao cinjenicu da su obe strane u tome ratu predstavljali Srbi koje je delila vera. Koliko ljudi danas zna da su “tursku “ vojsku na Misaru 1806 g. sacinjavali preci danasnjih muslimanaozderaca, Bijedica,Dizdarevica,Filipovica,Todorovica, Rajkovica, Obradovica,koji su kao danas Osama bin Laden ,povicima “Alahu ekber” kidiasali na Vukove rodjake na Drini a oni su braneci se prizivali Svetoga Savu?Ko zna da je Sulejman –pasa Skopljak,beogradski vezir ciji su zlocini izazvali II srpski ustanak, bosanski muslman,ciji je maternji jezik srpski?Sve to bi bilo zaboravljeno da je nije bilo Vuka I njemu slicnih kakvi su Njegos I Andric. .

Vuk je time pomogao da se shvati zasto danas nema Srba muslimanske veroispovesti ili ako ih ima “onda se mogu izbrojiti a prste jedne ruke”.
Zbog svega toga analiziranje odnosa religije I etnicke pripadnosti koje je Vuk veoma detaljno obavio imajuci u vidu situaciju kod naroda koji govori srpski ,ali I kod nekih drugih:Nemaca, Madjara I Albanaca,predstavlja veoma veliki doprinos razumevanju ovoga fenomena koji cini vazan deo novorodjene medju politickim naukam -politikologije religije. Njegove analize cine osnov za razumevanje uticaja religije na razvoj nacionalne svesti;daju upustva kako taj fenomen treba I valja proucavati;ukazuju na uticaje koji su u njegovo vreme bili opredeljujuci za njega I njemu bliske istrazivace. Pre svega na uticaj francuskih prosvetitelja. Vuk, zatim ,nagoni na razmisljanje o uzrocima koji su onemogucili realizovanje njegovih nadanja. Vuk sili politikologe religije da proucavaju I druge teoreticare iz njegovog i vremena francuskih prosvetitelja , ne bili videli da li u radovima ovih ima elementa koji bi ukazali na propuste koje je intelektualna dominacija francuskih prosvetitelja nacinila ,a koji su se mogli izbeci da su druga misljenja uzimana u obzir. Upravo politikologija religije vrsi prevrednovanje ideja Aleksisa de Tokvila I pomaze da se istakne koliko je zanemarivanje njegovih zakljucaka bilo pogubno za stvarno razumevanje uloge religije u drustvenim I politickim odnosima. Vukove analize daju podstrek mladim politikolozima da za predmet svojih istrazivackih radova uzimaju teme koje ce obradjivati razne aspekte odnosa religije I politike. Takve su, ne samo odnos religijskog I etnickog , vec I odnosi religije I rata tj “Zakona” I mnoge druge.

Sve to ukazuje da je uticaj Vuka na radjanje razvijanje ove mlade discipline u srpskoj politikologiji nemerljivo, nezamenljivo I trajno podsticajno, uz sve nedostatke koje, po definicije,prate rad svakog smrtnika, pa I tako svestranog kakav je bio Vuk Stefanovic Karadzic.



Dr Miroljub JEVTIC,redovni profesor
Fakulteta politickih nauka u Beogradu


 
Quote
Anonymous: 389 Vratnicanin.
 January 02 2006 21:13 PM  


Dragi Eklipso=zamraceni mozak!

Tvoj ateisticki duh,je pecat smrti,da bi Ti docekao besciljno tumaranje po Vratnickim Svetinjama.Tvoj Ateo-Komunisticki duh ,otrovao je Tvoju sicusnu dusicu.Mi Studenti Srboljuba primecujemoa si ti rob niskih pobuda:Kodosluka,spijunaze,podmetanja i jevtinih provokacija.Mi Ti ne zameramo Eklipso, to je Vase Familijarno genetsko oboljenje.Eklipso!Pogledaj samo ,tvoju blizu i dalju familiju kakva su samo slugarenja cinili:Vlastima,ideoloskim okupatorima,nacionalnim genocidima i svima onima koji su radilji protiv Vratnickog istoriskog i nacionalnog bitisanja.Eklipso,Tvoj se zivot vrti po nepravilnog beskrajnog kruga zvana EKLIPSA.To je krug Tvoje zivotne sujete,rasejanosti u nedostatku duha i tome slicno.Isve ovo zaklanja Tvoju misao od vecne istine.Eklipso!Priblizise izvoru zivota,srece,duhovne svetlosti i udgi u lepotu duha.

389 Vratnicanin.


 
Quote
Anonymous: Dragan
 January 18 2006 22:21 PM  


Sto vise starim, sve vise dolazim do zakljucka da je Karl Marx bio totalno u prvu, t.j. da je religia opiun za narod. Ova izreka ne negira da postoji neka veca sila, ali 100% negira slepo verovanje u organizovane religie, t.j. crkve, djamije, tempeli itd.. Naj lakse je reci da je to neka bozja volja i da se poiris sa sudbinom a ne da se boris za nesto bolje. Ovakvo razmisljane omogucava vladarima sveta da prduze svojim prljavim poslovima a obican narod ceka neku rajsku pomoc, koja poizgledu nikada nece doci.
Pitanje za sve vernike....Ko je prvi komunista na svetu?
Odgovor.... Isus Hristos.
Ako se ne slazete sa ovim, ne poznajete Komunizam, a jos gore, jos manje poznajete Hristianstvo, i sve sto jvas uci taj Isus.


 
Quote
Anonymous: 389 vratnicanin
 January 19 2006 19:35 PM  


DUHOVNI PREOBRAZAJ DUSE U IME BOGA
Poznanje i stavljanje celokupnog sadrzaja ljudskog bitisanja,jeste prosvetljenje samog bitisanja,ljudske duse i srca,postize se uz Svetoga Duha.Ovaj put u ime nasega Boga Isusa Hrita nije u sluzbi,unistavanjem covekovih sloboda i sposobnosti,vec naime u sluzbi viceg duhovnog nacela i dostizanje Svetootackog ucenja o Zivotu ..


 
Quote
Anonymous: 389 Vratnicanin
 January 19 2006 20:12 PM  


Marksizam nije nista drugo,vec obican i to najnizi kriterijum coveka.Isto tako kao katolicka dogma spustila Isusa Hrista na zemlju i njegovo mesto zauzeo,,Infelabal Rimski Papa" Marksizam je hteo da napravi komunizam po meri coveka bez Hrista.u ime cega,ako nema Boga?Uime coveka,a zna se da je covek najveci eksploatator,jer,Zemlja eksploatise sunca-Zemlju eksploatisu Biljke-Zivotinski svet ekaploatice Biljke,a ..Covek sve njih.Tacno je,da je Marks pogresio sto nije uzeo Hriscanstvo kao duhovni put.


 
Quote
Anonymous: dragan
 January 20 2006 15:21 PM  


Bas mi je zao da imate tako nisko misjenje o covecanstvu. Po vasem misjenju covek nemoze biti dobar iskljucivo radi dobrote. Ne delim vase misljenje, jer ako bi vase misljene bilo korekno jedini zakljucak je da samo vernici su sposobni dobrote, pa i jos dalje, da vernici nisu sposobni da ucine nesto sto nije dobro. Svi znamo da to nije istina jer najveci zlocini covecanstva su ucinili vernici, i to u ime boga.
Nisu ni trazili da im bog prosti, jer oni su radili njegov poso.
Slazem se svama da je Markzizam jedan kriterijum za covecanstvo, i to u ime naroda a ne boga.
Naj bitnije je da covek ima svest i da cini dobro ili zlo ato sto ga ta hjegova svest primorava da to radi, a ne neki strah od boga.
U svakom slucaju, misilim da moj i vas cilj su isti, jedina nam je razlika kojim putem stici do tog cilja.
Moj put je kroz coveka i covecanstvo a vas se kroz boga i bozjeg straha.


 
Quote
Anonymous: dusan
 January 23 2006 08:34 AM  


procitao sam dosta stvari i mogu da priznam da sam prijatno iznenadjen. samo kad se cujes sa jeftom kazi mu da malo skrati i uprosti tekst jer ovdasnji citaoci pola ga ne razumeju.(znas najbolje ti koliko je nasa raja polupismena a sveznajuca.)
pozdrav i sve najbolje, dusko


 
Quote
Anonymous: 389Vratnicanin
 January 23 2006 17:45 PM  


ROBOVI KOJI PROPOVEDAJU SLOBODU
Kao prvo procitaj jos jednom ,ono sto sam ranije izneo!
Bog je otac ljubavi,Bog je svetlost,Bog je milost,Bog je radost,Bog je uteha, Bog je ono isto ,kao i roditelji prema svojoj deci.Bog nije strah.Mi smo slobodna i ljubljenja Bozija deca.Bog nas upozorava,uvek i svuda,da se cuvamo onih sto nam obecavaju slobodu,a sami je nemaju.Cuvajmo se ovih ocajnika,koji sebe portretisu oslobodioce,a svoju nemastinu slobode nazivaju bogadstvom.


 
Quote
Anonymous: 389 Vratnicanin
 January 23 2006 18:14 PM  


A, tudje bogadstvo,religije,tradicije i kulture ,nazivaju ,,Nemastinom Slobode"
Sluziti Bogu i bljiznjima po ljubavi Oni nazivaju robovanje i strah od Boga.Bog je jedini darodavac istine i blagodatne slobode.Tacno !;U ime Boga i za Boga". vise puta je zloupotrebljeno.Pravi Svestenjik,ne moze da bude Djavo i da sluzi Djavolu,Al Djavo moze da odene svestenicku odezdu ida zloupotrebi Boga.
BOG JE BOG! Za slabo verne i Djavo moze da bude ;BOG"
I dan danas mnogo njih u ime Boga,a u stvari protiv Boga.


 
Quote
Anonymous: 389 Vratnicanin
 January 24 2006 20:41 PM  


Z A L O S N O A L I S T I N I O
Normalni covek poseduje specijalni organ religioznog osecanja,koji u Svetom Pismu nazvan << s r c e m >>ili << d u h o m >> Danas ,je prava retkost sresti normalne ljude.Pogledajte,vecenje,,VESTI" Mi gledamo i slusamo kriminal dana.Danas psihijatrija priznaje i potvrdjuje ,da normalni ljudi nestaju-iscezavaju.Potpuno normalan cocek takoreci je izuzetak,a to znaci da:Normalni su nenormalni,a nenormalni su normalni,jer vecina odredjuje kriterijum.




 
Quote
Anonymous: Dragan
 January 24 2006 21:09 PM  


Ne slazem se sa vama da ikad ne normalno moze postati normalno. To je absurd. Zivimo u vreme kada ne normalni vladaju, ali to nije normalno. A isto mogu da kazem da naj veci broj ne normalnih koji vladaju su na zapadu, t.j. tako gde je veroispovest uvek bila dozvoljena, pa cak i naturana na narod. Zar nije interesanto da ima puno manje ne normalnih tamo gde je veroispovest bila, da kazem, zastraneta?
Sto se tice vasim recima o bogu, dali je pravi i jedini put Hristanstvo i pravoslavlje ili pak ima vise puta do tog vaseg Boga? Ako je bog sve ono sto ste rekli, zasto toliki raskoli izmedju bozjim ljudima? Da pomenem Calvina i Martin Luthera za primer, a ima ih ko zna koliko. Ne prihvatam da su to svi djavoli.
MOj najveci problem sa riligijom jeste da SVE crkve propevadaju cist i siromasan zivod kao put do vecnog raja, a na drugoj strani uvek se mile sa Bogatima kako bi im oni bacili koji gros, bez obzira kako je to bogatstvo steknuto. To je hipokratija.


 
Quote
Anonymous: 389Vratnicanin
 January 24 2006 21:13 PM  



Ipak,nenormalno religiozno osecanje nije tako retko,kao sto se obicno misli. Religiozno neosecanje je odsustvo religioznog dozivljaja i odsustva <<S R C A I D U H A >> Ko <<SRCEM I DUHOM>> Nije nikad i nista doziveo,taj nezna sta je religija.Ono sto se dozivi<< SRCEM I DUHOM>>To je divljenjem,osecanje tajanstvenog [MISTIKA] ,sto radja poboznost.Ta poboznost i ta osecanja su veoma vazna i uzvisenja,i za njih je potrebna plemenitost duha. Prilaze 389 Vratnicanin
Prilozio 389 Vratnicanin.


 
Quote
Anonymous: 389 Vratnicanin
 January 24 2006 21:27 PM  


Gospodo!Dragane Procitaj jos jednom prvi deo mog komentara ,a vidim da si analitican covek videces ,da ,da pricamo jednu istu stvar,potvrdjujemo jedan drugog. Sto se pak tice :Bogatstvo i religija .Next time. Laku noc.389 Vratnicanin.


 
Quote
Anonymous: 389 Vratnicanin
 March 24 2006 21:51 PM  


Hriscanstvo postavlja pravedan poredak vrednostiravo i pravednost,sloboda i obaveza.pravo i pravednost stoje iznad ekonomske vrednosti.Sto znaci da ekonomski -materijalni interes,treba zrtvovati za pravo i pravednost;ali pravo i pravednost[to jest pravo licnosti]ne mogu biti podredjenim ekonomskim-materijalnim interesima.Nasa Pravoslavna Crkva,zna vrednost ekonomije i dato je coveku sloboda stvaralastva za njeno usavrsavanje,ali da su pravo i pravednost i dalje iznad ekonomskih interesa.
Hriscanstvo je Ljubav i Pravednost za slobodno covekovo stvaralastvo.To,znaci;Traziti pravednije pravo.


 
Quote
Anonymous: 389Vratnicanin
 March 24 2006 22:40 PM  


ONI KOJI VERUJU U SVEZNJANJE NAUKE,NEZNAJU NAUKU!

Oni,koji misle da nauka sve zna i da ce sve saznati i naucno dokazati da BOGA nema--naucne su neznalice-to jest nepoznaju nijednu nauku!Najpoznatiji naucni umovi bili su i veliki Vernici.
Poznati Filozof Bekon ,mogao slobodno da izjavi:,,ONAJ KO POPIJE MALO ZNANJA IZ NEGOVA SUDA,TAJ BEZI OD RELIGIJE I BOGA,A ONAJ KOJI ISPIJE TAJ SUD DO DNA PONOVO SE VRACA RELIGIJI I BOGU" Kako to?Tako!Znanje nema dna,i ima beskonacnu visinu i sirinu.
Prilaze 389 VRATNICANIN


 
Quote
Anonymous: VRATNICANIN 389
 April 14 2006 21:48 PM  


N A U K A - N E Z N A - Z A: Z E LJ U ,E T I K U, E S T E T I K U, M O R A L I O B A V E Z U!
Sve ovo gore spada KAO OBRAZ- BOZIJI u COVEKU!Ako covek izbaci Boziji Obraz,onda isceznuce: i znanje i ljubav za sve ono gore.Covek se nesme osloniti samo na naucnim znanjem,jer svaka egzaktna nauka svodi se na,postojanje zakona uzrocnosti,odnosno zakon zavisnosti:To jest. Ako postoji A, onda postoji i B-Sto znaci,ako zapalimo vatru dobijemo toplotu,ali nijedna egzaktna nauka ne obavezuje nas da zapalimo vatru..Nauka nam kaze: Mi jednog dana ima da ,ostarimo i nestamo sa ovog sveta --A,Mi hocemo Besmrtnos .Nijedna nauka ne moze nas ubediti da mi hocemo nesto drugo. Besmrtnost dolazi samo od religioznog osecanja,kad sledimo:Izvora dobra i izvora savrsenstva[B U D I T E S A V R S E N I, K A O S T O JE S A V R S E N O T A C V A S N E B E S K I ] i kada

Za Vas pripremio 389 VRATNICANIN


 
Quote
Anonymous: Suliot
 August 16 2006 01:27 AM  


Quote by Dr Miroljub JEVTIC: UTICAJ RELIGIJE NA ETNICKE ODNOSE U DELU VUKA KARADZICA

Dvojica najeminentnijih albanskih istoricara Arben Puto I Stefanac Polo o tome govore kroz citavo svoje delo.Kao primer uzecemo pravoslavni grad Voskopoju na jugu Albanije. Taj grad je u XVIII veku imao oko 20.00O stanovnika.Njega su izgradili pravoslavni Albanci. Grad je imao srednju skolu na evropskom nivou.Njega su muslimanski Albanci unistavali kroz citav XVIII vek. Koristili su najsurovije metode:pokolje, silovanja nabijanje na kolac ,otvaranje stomaka trudnim zenama itd . Evropom su se u XIX veku pronosile price o uzasnim masakrima kojima je Albanac Ali-pasa Tepelini unistio pravoslavno pleme Suliote. Poznate su scene u kojima suliotske zene sa decom u narucju radije skacu u provaliju I razbijaju se o stene nego da postanu plen muslimanskih sunarodnika .


Voskopolje nije grad nego selo pored cuvenog Moskopolja (Moscopoli) velelepnog grada unustenog od strane Ali pashe janjinskog. U njemu kao i u vecem delu danasnje juzne Albanije su živeli pravoslavni Armani (Cincari) koji nisu Albanci i govore drugacijim jezikom od njih.Sulioti su jedna od planinskih zajednica. Postojale su i druge, a neke i danas postoje. Farsharioti, Muzecheari i druge. I danas u Albaniji postoji oko 200 000 Armana, a samo u jednoj crkvi u Korci se slizi pravoslavna liturgija na armanskom. Drzava Albanija jos uvek okleva u vracanju ljudskih prava ovom od sveta zaboravljenom narodu, kao što su nastava na maternjem, verska prava i ostalo.
Nu ti aspare Armane ni aza ni mane.


 
Quote
Anonymous: Suliot
 August 16 2006 01:30 AM  


&lt;font color=red&gt;

Quote by Dr Miroljub JEVTIC: UTICAJ RELIGIJE NA ETNICKE ODNOSE U DELU VUKA KARADZICA

Dvojica najeminentnijih albanskih istoricara Arben Puto I Stefanac Polo o tome govore kroz citavo svoje delo.Kao primer uzecemo pravoslavni grad Voskopoju na jugu Albanije. Taj grad je u XVIII veku imao oko 20.00O stanovnika.Njega su izgradili pravoslavni Albanci. Grad je imao srednju skolu na evropskom nivou.Njega su muslimanski Albanci unistavali kroz citav XVIII vek. Koristili su najsurovije metode:pokolje, silovanja nabijanje na kolac ,otvaranje stomaka trudnim zenama itd . Evropom su se u XIX veku pronosile price o uzasnim masakrima kojima je Albanac Ali-pasa Tepelini unistio pravoslavno pleme Suliote. Poznate su scene u kojima suliotske zene sa decom u narucju radije skacu u provaliju I razbijaju se o stene nego da postanu plen muslimanskih sunarodnika .&lt;/font&gt;

&lt;font color=black&gt;&lt;/font&gt;
Voskopolje nije grad nego selo pored cuvenog Moskopolja (Moscopoli) velelepnog grada unustenog od strane Ali pashe janjinskog. U njemu kao i u vecem delu danasnje juzne Albanije su živeli pravoslavni Armani (Cincari) koji nisu Albanci i govore drugacijim jezikom od njih.Sulioti su jedna od planinskih zajednica. Postojale su i druge, a neke i danas postoje. Farsharioti, Muzecheari i druge. I danas u Albaniji postoji oko 200 000 Armana, a samo u jednoj crkvi u Korci se slizi pravoslavna liturgija na armanskom. Drzava Albanija jos uvek okleva u vracanju ljudskih prava ovom od sveta zaboravljenom narodu, kao što su nastava na maternjem, verska prava i ostalo.
&lt;font color=red&gt;Nu ti aspare Armane ni aza ni mane.&lt;/font&gt;


 
Quote
Anonymous: Sulioti
 August 16 2006 01:32 AM  


Dvojica najeminentnijih albanskih istoricara Arben Puto I Stefanac Polo o tome govore kroz citavo svoje delo.Kao primer uzecemo pravoslavni grad Voskopoju na jugu Albanije. Taj grad je u XVIII veku imao oko 20.00O stanovnika.Njega su izgradili pravoslavni Albanci. Grad je imao srednju skolu na evropskom nivou.Njega su muslimanski Albanci unistavali kroz citav XVIII vek. Koristili su najsurovije metode:pokolje, silovanja nabijanje na kolac ,otvaranje stomaka trudnim zenama itd . Evropom su se u XIX veku pronosile price o uzasnim masakrima kojima je Albanac Ali-pasa Tepelini unistio pravoslavno pleme Suliote. Poznate su scene u kojima suliotske zene sa decom u narucju radije skacu u provaliju I razbijaju se o stene nego da postanu plen muslimanskih sunarodnika .

Voskopolje nije grad nego selo pored cuvenog Moskopolja (Moscopoli) velelepnog grada unustenog od strane Ali pashe janjinskog. U njemu kao i u vecem delu danasnje juzne Albanije su živeli pravoslavni Armani (Cincari) koji nisu Albanci i govore drugacijim jezikom od njih.Sulioti su jedna od planinskih zajednica. Postojale su i druge, a neke i danas postoje. Farsharioti, Muzecheari i druge. I danas u Albaniji postoji oko 200 000 Armana, a samo u jednoj crkvi u Korci se slizi pravoslavna liturgija na armanskom. Drzava Albanija jos uvek okleva u vracanju ljudskih prava ovom od sveta zaboravljenom narodu, kao što su nastava na maternjem, verska prava i ostalo.
Nu ti aspare Armane ni aza ni mane.


 
Quote
Content generated in: 1.66 seconds
New Topic Post Reply



 All times are MST. The time is now 11:33 PM.
Normal Topic Normal Topic
Locked Topic Locked Topic
Sticky Topic Sticky Topic
New Post New Post
Sticky Topic W/ New Post Sticky Topic W/ New Post
Locked Topic W/ New Post Locked Topic W/ New Post
View Anonymous Posts 
Able to post 
HTML Allowed 
Censored Content